ПОНЕДЕЉАК, 25. 10. 2021 - 13:43

Извор: TВ Храм

Одговор духовника - Оснивање породице

ПИТАЊЕ: Имам дечка већ три и по године смо заједно, али никако да се венчамо. Ја желим да се удам, а и он каже да то жели, али да се најпре финансијски средимо. Шта да радим?

ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Мислим да би најбоље било да поставиш неки разуман рок, до када ћеш га стрпљиво чекати да се одлучи, а ти се за то време моли Богу за помоћ. Ако се не одлучи до тог рока, онда је најбоље да га оставиш и потражиш себи неког ко је одлучнији. Поразговарај са њим и покушај да га наведеш да се прецизно изјасни шта подразумева под тим да се финансијски среди. То је сувише непрецизан појам. Колико год да будете зарађивали, увек би могло и више. Шта год да купите, увек ће имати још нешто што би сте желели да купите. Другим речима, колико год да сте финансијски сређени, увек би могло још боље и више, увек би имало шта да се још среди. Ако одлажете брак док се не стекну тако непрецизно дефинисани услови, може се лако догодити да вам у том одлагању прође и читав живот. Пре свега ти сама буди спремна да живиш са мужем, ако тако мора бити, стрпљиво и у сиромаштву и оскудици. И настој да му ту своју спремност ставиш до знања. То ће му олакшати да се одлучи. Јер он вероватно жели да за своју будућу супругу обезбеди сигуран и удобан живот. А то су исто тако непрецизни појмови. Колико год да је већ обезбедио, увек може и више, увек има нешто што још недостаје, како би живот био удобнији и сигурнији.

И тако се одлука одлаже у недоглед. Због тога је добро да му помогнеш да те своје планове ограничи и прецизно дефинише. Нека остатак живота проведе у труду да обезбеди најквалитетнији могући живот за своју породицу, али не мора можда да одлаже почетак своје породице док све не буде најсавршеније могуће. Нека остави нешто и за после венчања. Ти га увери да си спремна да почнеш живот с њим и у нешто лошијим животним условима, па да временом поправљате своје животне услове. Објасни му који је то минимум који треба да обезбеди да би ти била срећна. На тај начин, он ће моћи да своје планове прецизније одмери и онда су веће шансе да их и достигне. Без тако прецизних циљева, могло би се догодити да он можда и достигне тај минимум, али да га ни не примети, него да остане и даље да нешто чека. У сваком случају, мој ти је савет, да одредиш неки разуман рок. Јер ако му не буде довољна ова твоја помоћ око прецизирања предуслова које треба обезбедити пре ступања у брак, и ако он остане и даље у тој припреми и ишчекивању, онда је заиста боље да се ни не удајеш за таквог човека, јер би таква његова неодлучност могла сутра да буде извор великих проблема у браку. Ако се он, пак, уз твоју помоћ, тргне и одлучи онда ћете себи уштедети време које је драгоцено. Са сваком годином која вам прође у чекању, све ће теже бити да касније родите и одгајите здраву децу. Са тридесет и неком, човек се осећа још увек сасвим млад и може му изгледати да никад неће доћи време да буде касно за рађање деце. Међутим, битно је не само како се тренутно осећа у тридесет и некој, него и колико ће бити старији од своје деце. Јер ако је родитељ од свог детета старији само двадесет и неку годину, онда кад дете буде напунило осамнаест, родитељ ће још увек бити довољно млад и пун енергије. Ако пак буде родитељ прешао у педесете, кад му дете наврши осамнаест, онда ће већ у очима свог детета бити маторац, тј биће сувише стар да би могао да свом детету буде близак у тим незгодним годинама. У тим годинама деца се често буне против сваког ауторитета, па самим тим и против својих родитеља.

Природно је да у тим годинама њихов однос са родитељима буде проблематичнији. Ти проблеми се утолико лакше превазилазе уколико је разлика у годинама између родитеља и детета мања. Ако супружници добију своје прво дете кад им је већ тридесет и нека година, онда се проблеми знатно усложњавају за друго и треће дете. Тако да многи парови у таквој ситуацији заврше на крају само са једним дететом. Кад је дете једино у родитеља, онда је много теже такво дете васпитати на такав начин да израсте у зрелу и слободну личност, способну за интеракцију са светом. Ако се таквом детету не пружи најбоље могуће васпитање, ако родитељи макар и у најмањем погреше у васпитању, оно ће постати неспособно да функционише у свету. Неће умети да се дружи, неће умети да поднесе пораз, неће умети да се уклопи у друштво.

Целог живота ће бити мање или више незадовољно свим и свачим. Ако у породици има више деце, онда деца једно друго васпитавају свим овим, преко потребним, друштвеним вештинама. Што је најважније, то васпитање је непрекидно. И кад родитељи раде нешто друго, деца једно друго васпитавају кроз игру, кроз свађу, кроз превазилажење сукоба, кроз дељење, кроз међусобно отимање, кроз заједничко узрастање. Кад је дете без браће и сестара, његово васпитавање траје само онолико колико га родитељи васпитавају. Чим се родитељи посвете решавању неког другог проблема, такво дете остаје препуштено само себи. Отуда је неупоредиво теже васпитати једино дете. Све ово треба да имаш у виду, а и да подсетиш свог дечка на све ове проблеме. Ако сте се већ пронашли и сложили, мој вам је савет немојте губити даље ни тренутка, него почињите да градите своју породицу чим пре то буде било могуће. Ако на време отпочнете, имаћете пред собом читав живот да напредујете и усавршавате све оно што у почетку нисте могли да доведете до савршенства. Ако, пак будете чекали да прво све савршено припремите, онда се лако може догодити да вам живот прође у тим припремама, а да породицу никад ни не формирате или да себи отежате будући задатак васпитавања деце. Нека ти Бог помогне да се овај твој проблем што брже реши на добро.

Повезане вести