ЧЕТВРТАК, 21. 10. 2021 - 13:32

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - Однос малог детета према Богу

ПИТАЊЕ: Моја ћеркица од три-и-по године ме је питала Ко је Бог? Како је сазнала за Бога, ја сам јој рекла да је моја мајка горе на небу код Бога. Затим сам јој одговорила да је он свуда око нас, да је добар и да нас чува ако ми сами себе чувамо. Она упорно упире прст у небо и пита да ли је то Бог. Сада је забринута, боји се, и не жели да изађе напоље. На који начин, дајте конкретне примере/одговоре, како је најбоље причати тј дати одговоре када су јако мала деца у питању. Не желим да је лажем или да измишљам нешто, чак сам јој рекла да ни сама нисам сигурна где Бог живи. Онда ме је питала да ли ће мене да узме Бог. Молим вас да неко одговори на ово питање, како би знала како други пут да се поставим у овој ситуацији. Иначе пратим ТВ Храм и хвала што то радите!

ОДГОВОР РУХОВНИКА: Кад је реч о васпитању деце и давању одговора на не баш тако лака питања којима нас деца у својој радозналости често засипају, чврсто верујем да децу не треба лагати. Не треба потцењивати њихову способност да разумеју, јер и ако не могу да разумеју све, свакако могу да разумеју један део. Не треба им говорити неким компликованим ускостручним жаргоном него речима обичним које она знају и могу да разумеју. Одговор треба упростити колико је потребно, али га не треба избегавати. Кад ти постави тешко питање, често је најбољи одговор, који можеш дати: „не знам, нисам о томе размишљала, али хајде да потражимо неку књигу у којој можемо прочитати одговор“ и онда заиста потражи књигу или савет како да се одговори на дато питање. О Богу је често немогуће казати нешто потврдно што би га сасвим обухватило и дефинисало. Зато се често користи такозвани апофатички начин говора, тј не говоримо шта Бог јесте, већ шта све Бог није. Људски језик је ограничен по природи и не може у потпуности исказати Бога који је неограничен. Ипак има много тога што се може рећи људским језиком о томе шта Бог није и какав Бог није. Тако на пример можеш да кажеш да Бог није далеко од нас, да није ни Сунце ни Месец, ни облак, нити каква звезда која се види на небу. Бога не можемо преварити, Бог није насилник, Бог не жели да било који човек пропадне, или да нестане. Бог није безлична сила, Бог није нешто,… Можеш да потражиш књиге попут „Нема лепше вере од хришћанске“ или „Катихизис“ – владике Николаја. Те књиге се састоје из читавог низа питања и одговора, и многа од питања која деца постављају, могу се наћи у тим књигама. Премда ови сажети одговори неће у потпуности задовољити дечију радозналост, они ће ипак бити добра основа, од које се може почети. Можеш такође да потражиш и неку од илустрованих збирки прича из Светог Писма намењених деци. Ако дете није задовољно одговором, или приликом читања одговора, дође до новог питања, понови цео процес. Тако ћеш дати добар пример својој ћерци како треба реаговати када се суочиш са питањем на које не знаш одговор. Тражиш књигу у којој се одговор може пронаћи. Чак и кад се таква књига не може пронаћи брзо, дете ће имати утисак да се нешто ипак догађа – трагамо за одговором, трагамо за књигом у којој се може пронаћи одговор. Често је само трагање интересантније и пријатније него ли добијање готовог одговора.

Читај јој свако вече пре спавања неку књигу, како би сте заједно проверили да ли је у тој књизи одговор на њено питање или не. Кад прочитате једну књигу, читајте следећу, трагајући и даље за одговором. Да би дошла до једноставнијег одговора који дете може да разуме, покушај да ствари посматраш из дечије перспективе и да објасниш суштину одговора, тј како се тај одговор манифестује у свакодневном животу твог детета. Са чиме од онога што је детету већ познато, се то може упоредити. Деца можда не могу да разумеју смрт, шта је то кад неко умре, али свакако могу да разумеју нечије одсуство, кад неко није ту на видику. Као кад мама оде на посао,  а дете остане у вртићу. Деци је тешко да разумеју шта то значи „никада“ и „увек“, али могу да разумеју да нешто траје дуго. Бројеви им не значе ништа, за период од пет дана и пет година, деца често не знају шта је од то двоје дуже. Смрт је дакле у дечијем уму исто као кад неко некуд оде на веома дуго време. Такође мала деца не знају да ли је пет километара далеко или близу, као ни да ли је то даље од триста метара или није. Ако кажеш својој ћерци да је бака отпутовала у други град или у други свет, њој ће то звучати исто. Ако јој кажеш да вас бака тамо чека и да ћете се кад дође време тамо састати и поново видети, то ће јој бити исто као да си јој рекла да је бака отишла код своје маме или код неке рођаке и да ћете и ви ускоро ићи тамо па ћете је опет видети. Премда све ово може да ти изгледа као неко обмањивање детета, то је само исказивање истине у оном обиму колико дете може да разуме. Ту се не мења суштина одговора. Јер у суштини ми хришћани заиста чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века, а то значи чекамо да се сусретнемо са нашим преминулим рођацима и пријатељима. Временом, кад буде научила да разликује временски интервал од пет дана и пет година, моћи ће да замисли и временски интервал дужи од људског живота. Научиће да разликује колико је далеко Београд, колико Ниш, а колико Лос Анђелес. Тада ће се у њеној глави прича о томе да је бака отпутовала негде далеко и да ће нас тамо дуго чекати, само допунити осећајем шта је то веома далеко и веома дуго, али суштина приче се неће изменити. Стога такав одговор не треба сматрати за обмањивање.

То је просто истина исказана у оној мери у којој дете тренутно може да разуме. За објашњавање неког појма сасвим малој деци су можда згодније песме хришћанских песника попут Јована Јовановића Змаја, и других. У неким од тих песама ћеш наћи понешто и о Богу, о односу према Богу. Деци је лакше да разумеју целу реченицу ако је у стиху, ако се држи одређеног ритма. Ако је реченица дугачка, дете неће моћи одједном да је сагледа у целини, од почетка до краја. Ако је пак ритмички подељена на мање целине и ако се те целине надовезују једна на другу звучним стихом, онда им је лакше да их све заједно обухвате својим умом и да схвате њихов смисао. Поврх свега деци је то често и забавна активност. Са три и по године је још увек мала, али како буде расла, потражи и друге приче за децу са хришћанским темама. На пример постоји књига „Моћ вере - старечник за децу“ у којој су лепо илустроване и приређене кратке поучне приче из Старечника, прилагођене деци. Старечник је иначе збирка кратких прича и поука великих подвижника монаха, које у себи садрже дубоке истине о Богу, о људској природи, о психологији људске душе, о врлинама и о страстима које су им супротне. У овом издању пробране су само неке од тих прича и прилагођене су дечијем узрасту. Кад буде још мало порасла, можеш јој читати и нешто обимнија дела, писаца  који су били верујући хришћани, а која се баве питањима вере, смисла живота, односа према Богу и према ближњима. На пример, у књизи „Мађионичарев нећак“, „Лав, вештица и орман“ и осталим књигама о Нарнији, аутор Клајв Луис, објашњава тешка питања попут: откуд је смрт, зашто и како је Христос пострадао за нас, зашто је васкрсао, зашто су природа и људи разједињени и супротстављени. Све су то тешка филозофска питања, али их аутор поставља и објашњава кроз обичне догађаје из дечјег живота. Неко се наљутио, неко је био увређен, неко је слагао, неко се неком ругао, неко се преварио, неко је био радознао,… ствари на које деца наилазе у својој игри свакодневно и које деца могу савршено добро да разумеју. На основу тих свакодневних и деци врло добро познатих ствари, Луис у овим књигама пружа деци кључ за разумевање оних тешких филозофских питања која ни многи одрасли не умеју добро да формулишу, нити да разумеју. Ово су само неки предлози, који ти могу послужити као инспирација.

Трагај и сама, читај књиге за децу и наћи ћеш идеје како да својој деци говориш на такав начин да те могу разумети, да задовољиш њихову радозналост и одговориш на озбиљна питања на такав начин да дете прими и разуме суштину одговора, те да касније са временом тај одговор у својој глави само допуњава одређеним детаљима који су му раније били изван домашаја. У сваком случају, немој гушити радозналост своје ћерке одбијањем разговора на било коју тему за коју покаже интересовање. Ако не знаш како да одговориш, кажи јој да ћете заједно трагати за одговором у овој или оној књизи и да ћете га сигурно једног дана наћи. Ако јој грубо одговориш да те не запиткује глупости, тиме ћеш можда себи тренутно олакшати свој положај, али на дуге стазе ћеш умножити своје проблеме. Касније ћеш пожелети да те она нешто пита, али њој више неће падати на памет да од тебе тражи одговор. Тада ће ти бити жао што јој ниси одговарала на сва њена запиткивања док је била мања. Ако си јој на неко питање брзоплето и непромишљено дала неки одговор, из кога су се касније појавила нова питања на која више не умеш да одговориш, немој се стидети да јој признаш да си погрешила у одговору и позови је да заједно трагате за правим одговором у књигама које ћеш јој читати. Ма колико да си уморна и исцрпљена, прочитај јој бар једну страну пре спавања. Све што на тај начин уложиш у њено васпитање сад, касније ће ти донети велике олакшице и обрнуто све што пропустиш да урадиш сад, касније ћеш морати да урадиш много више како би надокнадила тај пропуст. Нека ти Господ да снаге и мудрости да своју децу одгајиш и васпиташ на такав начин да они сутра постану пуноправни грађани Царства Небеског.
 

Повезане вести