ПЕТАК, 26. 2. 2021 - 12:50

Извор: ТВ Храм

Духовник - Да ли децу водити у вртић?

ПИТАЊА ЗА ДУХОВНИКА: Помаже Бог! Јавља Вам се једна мајка из Београда. Имам двоје деце, тачније две бебе (од 2 године и 10 месеци). Моје питање је везано за упис у вртић. Читајући по мало духовне литературе, а из свог срца и мајчинског инстикта, долазим у велику дилему да ли децу уписивати у вртић и када је време за то. Са једне стране постоји бол у срцу од остављања детета у вртић, а са друге стране бих волела мужу да помогнем финансијски. И духовна литература потврђује да није добро одвајати дете од мајке док су мали, а муж сматра да би требало да почнем да радим. Само су једном овако мали, и не бих волела да урадим погрешну ствар, нити да оставим празнину у њиховим срцима, а камоли да осете неку врсту одбачености. Хвала драги оци!

ТВ храм

ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Васпитати децу да израсту у здраве, способне, самосталне и свесне личности никад није било лако, а чини ми се данас је теже него раније. Слушао сам једног психолога који је говорио о томе како је дужност родитеља да своје дете тако васпитају да оно са навршене четири године уме да се игра са својим вршњацима и да не гњави одрасле људе. Ако каже родитељи не успеју у томе, дете ће одрастати у атмосфери у којој га вршњаци одбацују тј не желе да се играју са њим, а одрасли људи му се лажно осмехују у лице, споља гледано толеришући га, док у себи само мисле како да га се отарасе. У таквој атмосфери дете ће израсти у особу којој се чини да живи сама у џунгли, да је окружена самим непријатељима и лажовима. Неће веровати у љубав, пријатељство, у добре намере. Све то настаје као последица тога што дете није до своје четврте године научило да се игра са својим вршњацима и да не омета одрасле. Мени се чини да је тај психолог потпуно у праву. Виђао сам на жалост такву децу. Родитељи им превише попуштају, немају пуно контакта са вршњацима те ни не умеју да се играју. Они хоће да учествују у игри само док све иде по њиховој вољи. Ако изгубе у игри, обузима их бес. Родитељи не могу да разговарају са својим гостима јер се њихово дете свима пење на главу. И што је најтужније сви одрасли се осмехују и тиме га храбре да прави још већи неред, само да се не би замерили његовим родитељима. Страшно је помислити шта ће од такве деце бити у животу.

Родитељи данас имају много тежи задатак пред собом, него што су га имали родитељи пре сто година. Раније је у свакој породици било много више деце, а родитељи су имали мање времена да се њима баве. Деци нису били доступни мобилни телефони, видео игрице, интернет и телевизија. Стога су се деца од малена играла са својим вршњацима и то онда кад обаве све своје дужности. Било је стога сасвим природно да деца науче врло рано како да се играју са својим вршњацима, а о томе да упадају у реч старијима није могло бити ни помисли. Тако је мање више свако домаћинство било оптимално удешено за васпитавање деце. Можда су тада људи имали више муке да децу нахране и обуку, али што се тиче њиховог васпитавања, оно је текло на природан начин. Данас пак, родитељима обично није тако тешко да обезбеде храну и одећу за своју децу, поготово што их имају знатно мање него раније. Али је атмосфера у којој деца одрастају врло неповољна за њихово васпитавање. Пре свега недостаје им контакт с вршњацима. У самој породици има мање браће и сестара, а и у суседству их нема много. Тако деца данас имају мање прилике да се вежбају у успостављању добрих међуљудских односа. Само у контакту с другом децом, дете може да научи да препозна емоције и потребе других. Што више различитих интеракција направи с другом децом, тим ће брже и боље научити да препознаје емоције код других. Тако ће развити у себи способност да саосећају и разумеју друге, а без те способности немогуће је успоставити квалитетне односе с ближњима. Та способност помаже детету да пронађе своје место и улогу у овом свету. Без ње дете види себе само у центру свеопште пажње и ако није у центру пажње, то доживљава као трагедију: љути се, плаче и пати. Пре или касније ће се суочити с реалношћу у којој не може увек бити у центру пажње, а сузе и љутња више не помажу да скрене пажњу на себе.

Осим што им недостаје контакт с вршњацима, деца данас имају на дохват руке многа средства за забаву о којима њихови дедови нису могли ни сањати. Видео игрице, телевизија, интернет… Родитељи данас често без много размишљања пуштају своју децу да много времена проводе уз ове забаве, уместо да проводе време са својим вршњацима. Ово је веома погубно. Не кажем да деци никако не треба дозволити да се поиграју видео играма, да понекад нешто погледају на телевизији или на интернету. И то је неопходно некад дозволити. Али родитељ мора бити уз дете како би пратио каквим садржајима дете пуни своју душу. Родитељ треба да утиче на то да код свог детета развије укус који ће му рећи шта треба да избегава и кад је нечега доста. Ако се дете препусти само себи, да само бира шта ће гледати и колико, сва је прилика да ће своју душу испунити погрешним садржајима и у претераним количинама.

Сви родитељи које знам, желе најбоље својој деци. Ипак, и поред тих жеља, многи родитељи праве сличне грешке у васпитавању своје деце и чине им медвеђе услуге. Било да су превише попустљиви, било да своје дете оставе испред телевизора, док они обаве неки важан посао, било да им дају у руке мобилни телефон како би се ослободили бриге о детету на неко време. Верујем да и ти желиш најбоље својој деци. Ипак, немој бити превише сигурна у себе да ти нећеш направити ни једну од грешака које данас праве многи родитељи слични теби. И теби се може десити да погрешиш у васпитавању своје деце попут толиких других родитеља.

Стога ти препоручујем да своју децу упишеш у вртић. Пре свега, готово је увек упутно да послушаш свога мужа. За васпитавање је неопходно постојање ауторитета. Ако се ти пред дететом супротстављаш мужу, рушиш његов ауторитет у очима деце. Ако се пак пред децом никад не противиш своме мужу, онда ће и за децу бити сасвим природно да кад тата нешто каже, онда то треба послушати. Наравно, и отац треба да чува ауторитет мајке и не треба никад да пред децом оспорава њен став. Тако ћете знатно олакшати својој деци да буду послушна. У вртићу ће се васпитавањем ваше деце бавити васпитачице које су стручњаци за васпитавање. И не само то, него ће деца бити свакодневно изложена многим интеракцијама са својим вршњацима. Биће ту и сукоба, и свађа, и суза, али из сваке такве интеракције дете извлачи понеку поуку и стиче искуство.

Немој се бринути да ће дете доживети неку велику трагедију што га остављаш на неколико сати у вртић. Ако остатак дана проводиш квалитетно са својом децом, то што су неколико сати били у вртићу им неће бити никакав губитак и неће им створити празнину у души.

Природно је да се у почетку дете расплаче сваки пут кад га остављаш. Али је готово сигурно да ће се за мање од пет минута након твог одласка, умирити и почети да се игра са својим вршњацима. Кад би твоје дете преплакало све време у вртићу, буди сигурна да би ти васпитачице рекле да га више не доводиш. Можда ће теби изгледати страшно да оставиш дете и чујеш његов плач док одлазиш, и можда ћеш цео дан бити оптерећена тим утиском, али буди сигурна да ће твоје дете у контакту са својим вршњацима у трен ока престати да плаче јер ће и само увидети да плач ништа не помаже. С друге стране неће желети ни да се својим понашањем издваја од остале деце, те ће врло брзо заборавити на то да га је мајка оставила у вртићу и отишла. Кад дођеш да га узмеш, оно ће се изненадити.

Врло је важно да ничим не угрожаваш ауторитет васпитачице пред својом децом. Ако се у нечему и не слажеш с васпитачицом, расправи то без присуства деце. Јер ако твоја деца виде да ти не поштујеш њихову васпитачицу, да је вређаш или понижаваш, ако пред дететом говориш лоше о њој, онда она више неће бити никакав ауторитет за твоју децу и самим тим неће им бити од користи. Напротив, нека твоја деца знају да је ти веома поштујеш и да кад она нешто каже, то се мора послушати. Тако ћеш својој деци знатно олакшати да јој буду послушна. Тако ће и васпитачица моћи знатно више да их научи.

Ако ти некад васпитачица скрене пажњу на неки недостатак твог детета, неку незгодну особину или пропуст у васпитању, пази строго на себе да не покажеш васпитачици да ти то није пријатно да чујеш. Напротив, захвали јој се и замоли је да ти увек скрене пажњу кад било шта примети. Ако брзоплето станеш да је увераваш да није у праву и да је твоје дете добро, нарочито ако се још нађеш и увређена што ти је тако нешто рекла, онда ти вероватно више никад ништа неће рећи. Но то не значи да ће твоје дете на тај начин решити своје проблеме. Само ће ти проблеми бити гурнути под тепих, те ће се касније поново пројавити.

Знај да и разбојник, и научник, и уметник, и поштен радник, сваки свој карактер и живот граде на основи која се утврђује још доста рано у детињству. Мали недостаци у карактеру, у том животном добу, развијају се касније у озбиљне психолошке проблеме. Много је боље и корисније ако се ти проблеми уоче и реше на време. Стога буди захвална на свакој примедби и сугестији коју ти васпитачица упути. Родитељско око гледа благонаклоно и стога неке проблеме не може да уочи код свог детета. Васпитачица је пак слободна од пристрашћа, има више искуства у уочавању и препознавању проблема. Немој онда пропустити прилику да чујеш шта има да ти каже о твом детету.

Све ово наравно важи под претпоставком да се ради о доброј васпитачици. Стога се мало и распитај и ако можеш утичи на то да твоје дете буде у добром вртићу и код добре васпитачице. Највише обрати пажњу на то да ли та васпитачица воли свој посао или не. То се релативно лако да приметити. Она која не воли свој посао, него га само отаљава, тешко може да сакрије то своје осећање. Ако пак васпитачица воли свој посао, онда можеш бити сигурна да је твоје дете у добрим рукама. Јер васпитачица која воли свој посао, брзо стиче искуство у раду с децом и ако некад нешто и погреши, врло брзо увиђа и исправља своју грешку. Но, чак и ако је твоје дете код не баш тако добре васпитачице, ипак ће сам контакт с вршњацима имати веома позитиван ефекат на васпитање. Тако да је и у том случају корисније за дете да буде у вртићу неколико сати дневно, него ли да буде по цео дан с мајком која му у свему повлађује. Деца која иду у вртић су обично отпорнија, самосталнија, зрелија, способнија и много лакше се снађу у школи од деце која одрасту без вртића. Кад би имала петоро или више деце и кад би твоје сусетке имале толико, и кад не би било видео игрица, интернета и телевизије, онда би вероватно за децу било боље да буду са својом мајком и да не иду у вртић. Но, у данашње време, ја бих свакако препоручио добар вртић и добру васпитачицу као сигурнији пут васпитавања деце.

Повезане вести

Одговор духовника