pravoslavie.ruПричешће деце у Жаркову

Светом Литургијом је началствовао архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић уз саслужење свештенства жарковачког; јереја Александра Јовановића и јереја Небојше Милићевића. Око 80 ученика узраста од првог до осмог разреда испунили су прве редове Вазнесењског храма у Жаркову у складу са Господњом заповешћу да пустимо децу да долазе ка Њему, Источнику Живоносном и Извору Воде Живе- јеванђељске; не бранећи им то. Јединствена прилика да се покажу на делу, посте, измире са свим другарима, слушајући своје родитеље, баке и деке, причесте; јесте управо практична примена „теоријског“ дела која су савладали на часовима веронауке у учионицама.

Вероучитељица, неретко брине и о њиховом одевању, исхрани, учењу, слабијим оценама и свим оним што је потребно да се на часовима веронауке и уопште у школи осети мирис и дух породице. Ученици слабијег материјалног стања, социјалног статуса и сви они који потребују бригу, а нама млађим нараштајима на узор и оглед, имају је у вероучитељу, у овом случају вероучитељици Бранки која особито и особито јесте продужена родитељска рука којој прибегавају сви без изузетка, ишли или не на веронауку, завршили или су у статусу и даље редовни ученици школе.

На секцији „Духовна просвећеност“ редовно се окупља све више и више ученика, да свој рад употпуни и допуни мануелним и другим видом а на корист својих другара и сопствене душице. Припремају се пакетићи за другаре у болницама, другаре у школи који су без родитељског старања, честитке за Божић, Васкрс и друге наше дивне празнике. Редовно у и током вишедневних постова, као и за време празника одлазе у Храм Вазнесења Господњег у Жаркову употпуњујући свој веронаучнички школски живот Светом Литургијом и заједничком молитвом у Храму. Студенти Православног богословског факултета, који се у ову школу редовно упућују на практичну наставу и полагање из педагошких предмета, желе баш овакве узоре у овом сивилу од света у коме су све вредности окренуте у другом правцу али Господ Који је исти; и јуче и данас и сутра јесте највећи и прави једини Педагог, Који је све педагошке методе, дидактичке принципе и врсте рада употпунио, усавршио и Чијим радом, радом Св. Јеванђеља се водимо, непрестано, сада и увек.

Благодарећи Господу и дивним колегама вероучитељима, најпре колегиници Бранки Драгичевић код које смо полагали праксу и научили најважније лекције из педагошког и вероучитељског рада, желимо да јој се захвалимо на свему што чини за децу и нас студенте и молимо Господа да је поживи на многе године, заједно са свима нама, као пример многима у смислу правог делатника на Њиви Господњој, а што потврђује и Грамата Његове светости патријарха српског Г. Г. Иринеја, за предан вероучитељски рад на пољу Православног катихизиса у образовању.

Стефан Недић, апсолвент ПБФ УБ