ПОНЕДЕЉАК, 8. 3. 2021 - 09:51

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископи Јоаникије и Јован богослужили у Острогу

Преосвећена господа епископи: будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије и пакрачко-славонски Јован са свештенством и свештеномонаштвом, богослужили су у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у Недељу месопусну - О страшном суду, 7. марта 2021. године, када наша Света црква молитвено прославља Свете мученике у Евгенији, известио је манастир Острог, а пренела Митрополија црногорско-приморска.

Митрополија црногорско-приморска

После прочитаног зачала из Светог јеванђеља сабраном монаштву и верном народу, обратио се Владика Јован, говорећи о причи која се односи на Суд Божији: „Када дође Син човјечји у слави својој и сви свети ангели с Њим, тада ће сести на престо славе своје и сабраће се пред Њим сви народи и разлучиће их једне од других, као пастир што разлучује овце од јаради. Суд је  Господњи, о томе се говори у овом Јеванђељу, суд последњи, суд коначни. После је речено, када је Христос васкрсао и провео 40 дана са апостолима, учећи их и поучавајући ономе што нису могли да појме пре Његовог васкрсења, Он их одводи на врх Горе маслинске и каже и видеше Га како се пред њима вазнесе на небо. Дођоше тада анђели међу њих и рекоше, шта гледате горе, као што је отишао, тако ће и доћи. Христос ће управо тако доћи, са истока, као што се вазнео, доћи и са Горе маслинске ће се упутутити на капију кроз коју ће ући у Јерусалим и да ће на гори храма, где је Аврам хтео да жртвује свог сина Исака, да ће ту засести на трон и судити свим народима у долини Јосафатовој. Господ када седне да суди, судиће милосрђем. То ништа мање неће бити страшнији суд, јер милосрђе је Његово, али каже се и тада ће заплакати сва племена земаљска, јер ће сва племена земаљска видети себе. Тада ће заплакати племена Господња и због онога што су учинили, а нису требали да чине“, рекао је Владика Јован.

Епископ пакрачко-славонски је казао да је јуче на тај страшни суд отишао велики праведник Божији, Владика захумски и херцеговачки Атанасије: „Јуче смо видели како изгледа тај суд, видели смо како узлазе у долину Јосафатову која је можда у Херцеговини данас, али истински део долине Јосафатове у којој ће се судити човечанству. Видели смо јуче како су сви ови мали којима учини Владика Атанасије, као кад учини Господу, дошли да посведоче да је он учинио њима. И у њима се испуни пред нашим очима ово што апостол Павле каже ”ви сте печат мога апостолства у Господу”.  Печат који је очигледан, који је дошао да потврди сам себе, управо пред суд Божији. Није залуд била сахрана тог великог праведника Божијег на дан Задушница, када се сећамо упокојених, када живимо с њима, када они долазе међу нас. Тако је и Владика Атанасије призвао и небо и земљу, и живу Цркву, печат његовог апостолства, да нас подсети да ћемо се данас сећати суда Божијег, да ће Господ судити милосрђем, а ми опет да ћемо видети дела своја и да ћемо сами себи судити по својим делима, неделима, учињеном, нучињеном, а онда ће Господ тек својим милосрђем како сам каже, разабрати овце од јаради. А ми да као што је народ јуче изашао да посведочи да је он сведочанство апостолства Атанасијевог у Господу, тако и да Атанасије велики праведник Божији изађе на суд Господњи и посведочи да смо ми његови, печат апостолства његовог, да смо достојни Царства небеског“, закључио је Владика Јован.

На крају богослужења њему је заблагодарио Владика Јоаникије, што су заједно богослужили у острошкој светињи Светог Василија и казао да је то велико укрепљење уочи Часног поста: „Прво треба да се наситимо братске љубави, да се једни са другима видимо и затражимо опроштај и тако запловимо у велику пучину Часног поста. Данас је недеља која нас опомиње на страшни суд Божији и Владика Јован нас је подсетио да је и овде присутан већ сада суд Божији, а коначни суд ће бити и ево Бог је тако одредио и судио, а у томе је и Божији промисао и Његово старање о нашем спасењу, да улазимо у овај Часни пост, после суђења које се нама догодило. Остадосмо и без Патријарха Иринеја, све се тако брзо догађало, без нашег Митрополита Амфилохија и без Владике Атанасија. Али, они нас нису наустили, они су с нама, јер су у наручју Божијем, а кад су у наручју Божијем, онда су и у срцу свога народа“, казао је Владика Јоаникије и подсетио на братску и чудесну љубав између блаженошочивших Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија: „Посебно се сећам, како су они заједно, њих двојица, али заиста као један у свему једномислени, а различити. Амфилохије нам је увек некако деловао као мистик и увек се нека дубина духовна у његовом лику и његовој речи осликавала. А Атанасије препун знања, енергије, препун ревности Божије, али као један. Како су разорали запаложену њиву Божију у доба комунизма, још као јеромонаси у Београду. Ко их памти из тих времена, не може никад да их заборави. Светилници изашли на позорницу овога света и сведоче радост и светлост и благу надмоћ Јеванђеља Христовог над свим идеологијама и над свим организацијама овога света. То је толико било потребно у то време. Колико су деце, омладине, младих привели Христу. Велико је то деловање њихово било у Београду, Србији и у српским земљама. Они су већ тада заједно крепили наш народ на Косову и Метохији“, истакао је Владика Јоаникије. Додао је да када су постали ахијереји, знамо колико је Амфилохије држао до мишљења Атанасијевог и о ономе што је требало да се чини у цркви и о свим појавама и искушењима која нас сналазе: „Ако је Атанасије нешто рекао, то мора добро да се уважи, јер сигурно Атанасије зна. А с друге стране, колико је Атанасије волео Амфилохија, па га је из милоште оговарао. На који начин? Добар је то човек, али је остарио и већ мало оматуфио. Старији је од мене цео један дан. Остарио је већ. Видите како је то на чудесан начин изражавање љубави братске. Чудесна братска љубав, али кад Амфилохије не чује, он је говорио оно што је видео, какав је Амфилохије архијереј, какав човек, какве ширине, дубине, заиста чудесно“, рекао је Владика Јоаникије и подсетио да је Владика Атанасије и после умировљења обилазио места страдања српског народа и српске деце и и писао бројне књиге.

О њиховој љубави говори и детаљ како је Митрополит Амфилохије када су га позвали да му уруче почасни докторат Петроградске духовне академије, питао зашто прво нису дали Атанасију, наводећи да је већи теолог од њега, подсетио је Епископ будимљанско-никшићки: „И ево одоше један за другим. Прво Амфилохије који је био старији цео један дан, па Атанасије пар месеци после њега. Видите како се то све некако испреплело међу њима двојицом. Није нам чудо што је Атанасије отишао убрзо после Амфилохија да му се придружи горе. Уверен сам да се придружују светима, Светом владици Николају, Оцу Јустину, Светом Сави, Светом Василију коме су често долазили и светим великим оцима, Атанасију Великом, Амфилохију Иконијском, Григорију Палами, Максиму Исповеднику и колико је год велики губитак, имамо радост што смо имали и што имамо велике људе међу нама“, закључио је Владика Јоаникије.

Преосвећеним епископима Јовану и Јоаникију заблагодарио је острошки намесник протосинђел Сергије, на богослужењи и благословима које су донели у острошку светињу.

Повезане вести

Вести