Митрополија црногорско-приморскаСабрање је почело светом архијерејском Литургијом пређеосвећених дарова коју је служио Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Молитвено је учествовао и Епископ полошко-кумановски Православне Охридске Архиепископије г. Јоаким.
Владика Амфилохије је у литургијској бесједи казао да је свака молитва службе Божје пуна дивног и величанственог садржаја записана од богонадахнутих људи, светих отаца наших, почевши од светих апостола па преко великих учитеља Цркве (Василија Великог, Григорија Богослова, Јована Златоуста, Григорија Двојеслова...). -Они су нам свој живот по Богу, оно што су доживјели, осјетили, записали и оставили да се и ми тако молимо, надахњујемо молитвама које су утемељене на опиту, библијском, пророчком, апостолском - на Христовим ријечима, истакао је митрополит Амфилохије.
Говорећи о једној таквој молитви коју читамо за вријеме Великог поста и у току Литургије пређеосвећених дарова, а која гласи „Боже велики и прослављени, ти си нас животворном смрћу Христа твога преселио из трулежности у нетрулежност“, Митрополит је казао да нам се овим речима открива најдубља истина о Христу Господу који је трулежну људску природу подложну греху и пролазности преселио из трулежности у нетрулежност.
-Чула човјекова су призвана да буду огледало Силе Божје, носиоци Божје мудрости и доброте. Кад се поробе човјекова чула, она се умртве страстима - „Ти сва наша чула ослободио од умртвљености и страсти поставивши им разум за доброг управитеља.“ Човјек који је рођен да се непрекидно обнавља Силом Божјом, поробљен страстима он је умртвљен и то је плод људског гријеха и отуђења од Бога. Зато је Господ ослободио од умртвљености страстима наша чула поставивши им за доброг управитеља унутарњи разум који силази у чисто срце човјека. То је оно што је основна димензија људског, правог истинског бића. Зато нам је Господ поставио тај унутарњи разум за доброг управитеља нашег срца, ума, разума и душе а онда и нашег тијела, истакао је митрополит Амфилохије.
-У наставку се каже „И око наше нека буде далеко од сваког рђавог гледања“. Око човјеково је оно преко чега у човјека, људско срце, ум улази све оно што човјек види и начин на који види. Зато је битно како гледа наше око, шта прима у себе и шта преноси нашем уму и срцу. Исто тако, Бог је и наш слух учинио недоступан празним ријечима. Оно што чујемо, видимо то се устањује у нашу душу, срце, ум и зато слух треба да буде недоступан празним ријечима, а језик чист од непристојних говора и разговора, празнословља. То нам је Господ подарио примивши нашу природу, уживотворивши је, просветивши и осветивши. Зато се на крају те молитве молимо “ Господе очисти усне наше које те славе, учини да се руке уздржавају од злих дјела и да творе само оно што је теби угодно . Утврди благодаћу Твојом све наше удове и сав наш разум“. Када се неко крштава онда запечаћује Тајном миропомазања , печатом дара Духа Светога сво тијело и чула, разум. И тако зепечаћен човјек, освећених чула заиста припада јединоме Богу, Њему служи свим срцем, душом и умом својим. То је оно што је наше звање и призвање по чему се хришћани одликују и разликују од сваке друге заједнице. Јер једино она заједница која прима на овај начин живога и живоноснога Духа Божјег, и која просвећује и освећује, позива ум, срце душу људско тијело да буде обиталиште, храм Духа Светога. То је оно што носи у себи Црква Христова и што дарује још од апостолских до наших времена, сабирајући нас у своје светиње и присаједињујући нас Господу који нам је подарио својом смрћу живот вјечни и непролазни, и преселио нас из трулежности у нетрулежност, објаснио је владика Амфилохије.
-Ова светиња Светих архангела у којој се налазимо, вјековима је запечаћивала печатом Духа Светога безбројне душе, освећивала не само оне који су се подвизавали него и све друге који су долазили у ову светињу. Свједоци тога су Свети Евстатије Превлачки, просветитељ српски, један од монаха ове свете обитељи, а послије њега само Господ зна колико је њих овдје до наших времана запечаћено Духом светим, колико се њих трудило да се ослободи од трулежности и пролазности, да чула своја освете и просвете Силом Божјом и приносе живоме Господу, истакао је Митрополит изражавајући наду да ће Бог дати да се ова светиња поново обнови да би се и ми њоме обнављали и Духом Светим на коме је она утемељена, као и на темељима моштију древног хришћанског мученика који је пронађен овде у најстаријем храму из 4. века.
-На том мученичком темељу утемељена је ова обитељ која се на основу њега развијала, расла поново у 6. па све до 9. вијека у вријеме монаха Светог Бенедикта Нурсијског, па онда послије тога обнављана од Светог Саве, Светога Илариона, првог зетског епископа,и све тако до 15. вијека када је безбожна сила срушила ову грађевину споља, али није могла да уништи у њој оно што је свето Божје, непролазно. Зато је она увијек изнова васкрасавала нарочито у 19. вијеку за вријеме благовјерне Катарине која је овдје похрањена, која је обновила ову светињу, па наставио свештеномученик Јоаникије Бокешки, Митрополит црногорско-приморски, који је такође мученички пострадао заједно са својим свештеницима, одавде до Камнишке Бистрице, истакао је Архиепископ цетињски и додао да и у наше време ова светиња поново васкрсава.
-Зато и ми данас имамо овај сабор нашега монаштва Митропoлије овдје. А гдје би друго, ако не у светињи која је темељ свих осталих наших светиња Црне Горе и шире. Сабрани смо овдје да се помолимо Господу, утврдимо у тврдој Божјој вјери православној, истинској, у једној, светој, саборној и апостолској Христовој Цркви и да овдје прослављамо Бога. И да се Господ и кроз нас прослави, као што се прославио кроз безбројна покољења која су прије нас уграђивала себе у ову светињу. Нека би Господ и нас молитвама Светога Илариона Зетског, Евстатија Превлачког и Светих свештеномученика и мученика превалачких обдарио нетрулежношћу. Духом својим Светим нека би наша чула ослободио од умртвљености страстима, поставивши унутарњи разум за доброг управитеља, сада и у све дане нашега живота и у све вјекове вјекова, рекао је митрополит Амфилохије.
Након Литургије сабрање монаштва Митрополије је настављено разговором монаштва са митрополитом Амфилохијем о актуелним питањима црквеног живота.
