ПОНЕДЕЉАК, 16. 4. 2018 - 16:45

Извор: Новости

Споменици културе зарастају у коров

Зашто је годинама напуштено и запуштено на десетине објеката који су под заштитом државе

Трип ин Србија
Дворац Шпицер

ДВОРАЦ Шпицер, у Беочину, један од најлепших у Војводини, о коме су "Новости" недавно писале, а који се већ деценију и по урушава иако је званично под заштитом државе, није једино културно добро које се тако води само на папиру. Нажалост, у сваком ћошку Србије споменици од непроцењивог историјског и културног значаја масовно пропадају.

Једно од најзанимљивијих таквих здања, формално под заштитом Завода за заштиту споменика културе, јесте црква у селу Горович, општина Топола.

- Легенда каже да се ту Карађорђе Петровић венчао са Јеленом - објашњава Тања Васојевић, политиколог, која са групом пријатеља који су покренули "тревел" блог "Трип ин Србија", обилази нашу земљу, пропагирајући њене лепоте.

Према тврдњама Гаја Пантелића Воденичаревића, Карађорђевог пријатеља из детињства, вожд је украо Јелену из оближњег села Маслошева и венчао се овде 1786. Ту је свратио и с војском када је кренуо у први бој против турске војске, на Руднику. Црква практично сведочи о стварању династије Карађорђевић и могла би, када би била заштићена и обновљена, да заокружи туристичку руту везану за једну од две српске краљевске породице, примећује Тања Васојевић.

МЕЂУТИМ, иако је проглашена непокретним културним добром, константно пропада. Налази се на сеоском гробљу, нема кров, зарасла је у траву и није ваљано обележена.

- Верује се да се у њој причестио део Лазареве војске пред Косовски бој, а градња се доводи у везу и са деспотом Стефаном Лазаревићем, који ју је наводно саградио на месту где је сањао да му је пало копље пред Никопољску битку - каже Тања.

 

У јако лошем стању је и римска гробница из трећег века, у месту Брестовик, надомак Гроцке, која је такође заштићени споменик културе од великог значаја, тврди наша саговорница:

- Пронађена је 1895. на приватном поседу, када је човек садио шљиве. Мештани данас у њој пале свеће и остављају пластичне слике светаца, док на зидовима опстојавају римске фреске.

Трип ин Србија
Манастир Благовештње

Гробница је припадала властелинској породици, али се верује да су ту сахрањене мошти светаца Ермила и Стратоника, које је на смрт осудио Константинов зет, цар Лициније. У њој су приликом археолошких ископавања нађени мушки, женски и дечји саркофаг.

Трип ин Србија
Црква Арача

У изузетно лошем стању је и бенедиктинска црква Арача, код Новог Милошева, која представља културно-историјски споменик првог реда. Романичка базилика подигнута је око 1230. и обновљена 1370. залагањем краљице Јелисавете Анжујске.

- Некадашња опатија налази се усред њиве и са магистралног пута је тешко видљива. Ниједном таблом није обележена, упркос неизмерном значају - каже Тања.

АРАЧУ је 1417. у посед добио деспот Стефан Лазаревић, а у рукама деспота Ђурђа Бранковића завршила је 1441. Он је цркву поклонио рођаку Павлу Бирињију. Турци су је спалили 1551. и од тада није обнављана, ни заштићена.

Трип ин Србија
Дићи

Посебно драгоцена је тврђава Маглич, у Долини јоргована, позната и као Јеринин град. У питању је средњовековно утврђење у Ибарској клисури, за које се верује да га је саградио Урош Први, да би заштитио прилаз Сопоћанима и Студеници. После Првог светског рата извршена је делимична санација тврђаве захваљујући прилозима и моби народа. Већи конзерваторски радови рађени су и осамдесетих, али са распадом СФРЈ престали су покушаји да се заустави пропадање.

Средином 2006. Маглич је привремено затворен за посетиоце због иструлелости дрвених платформи у кулама, а у јесен 2010. најављено је да ће Италија са Градом Краљевом финансирати обнову. Ипак, каже наша саговорница, стање није задовољавајуће:

Трип ин Србија
Маглич

- До Маглича се долази расклиманим дрвеним мостом, па онда земљаном стазом. Успут смо срели полицајце који су нас упозорили да код утврђења има пуно змија. Све је зарасло у коров и на место које би могло да буде врхунска туристичка атракција данас долазе само авантуристи.

Напуштен и запуштен је и средњовековни манастир Благовештење, на капијама Хомоља, на улазу у Горњачку клисуру. Уклесан у стену, некада је био испосница оближњег манастира Горњака (данашње Ждрело). Верује се да га је саградио деспот Стефан Лазаревић, а у испосници је боравио Св. Григорије Синаит Млађи, који је по налогу кнеза Лазара градио Горњак.

Полусрушен је и средњовековни манастир Намасија, изнад села Забреге, у Кањону Црнице, за чију су градњу, верује се, заслужни монаси са Хиландара. И на овом споменику културе зидови су оштећени, а фреске из 15. века полуиспране од киша.

Трип ин Србија
Намасија
Трип ин Србија
Шаракамен

НА МЕТИ ЛОПОВА

РИМСКА царска палата, једна од четири изван самог Рима је Шаркамен близу Неготина. Припадала је императору Максимину Даји и потиче с краја трећег и почетка четвртог века. Током археолошких ископавања пронађена је гробница са женским остацима, који су вероватно припадали царевој мајци и сестри императора Галерија. Пронађено је и шест комада накита, али су ловци на благо гробницу наставили да урушавају. Мада се овај локалитет рестаурише, како каже Тања Васојевић (на слици), изузетно је лоше обележен и годинама је био изложен небризи.

 

РИМСКА ЛИВНИЦА КОД КУЧЕВА

ПОСЕБНО је занимљиво римско утврђење Крак Лу Јордан из 3. века, код Кучева, које је својевремено било велика римска ливница злата и сребра, и центар металургије. Такође спада у споменике културе од изузетног значаја. Ипак, тешко је доступно, на великом успону, препуном шибља. Обележено је на путу, пре узбрдице, али када се знатижељници попну, чекају их само остаци зидина зарасли у траву.

НАДГРОБНЕ ПЛОЧЕ ИЗ 13. И 14. ВЕКА

ПОСЕБНО занимљива локација је манастир Дићи, у истоименом селу код Љига, где се налази више од 200 надгробних плоча из 13. и 14. века. Цркву је саградио властелин Влгдраг, челник Краља Стефана Уроша II Милутина, као задужбину, и у њој је сахрањен са породицом. Приликом археолошких радова откривена је и гробница из периода 1500 - 1200 година пре Христа. Рестаурација цркве започета је пре четири године, али цео локалитет и даље није ваљано заштићен.

Аутор: В. Црњански Спасојевић

Писана реч