Црквени календар за петак 27. 04. 2018.

Свети Мартин исповедник, папа Римски

Постао папом 5 јула 649 год. баш у време јаросне распре православних с јеретицима монотелитима (јединовољницима). Цароваше тада Констанс II, унук Ираклијев, а патријарх цариградски беше Павле. Да би успоставио мир у цркви сам цар написа књижицу Типос, која би веома по вољи јеретика. Папа Мартин сазва сабор од 105 епископа, на коме се осуди ова књижица царева. У исто време написа папа писмо патријарху Павлу молећи га да се држи чисте вере православне и да цара саветује, да се окане јеретичких мудровања. То писмо ражљути и патријарха и цара. И цар посла некога војводу Олимпија у Рим, да доведе папу везана у Цариград. Војвода се не дрзну везати папу, али наговори једног војника, да га мачем убије у цркви. Но када војник уђе у цркву с мачем скривеним, на једанпут ослепи. Тако Промислом Божјим Мартин избеже смрт. У то време нападаху Сарацени на Сицилију, и војвода Олимпије оде у Сицилију, где и умре. Тада сплетком патријархајеретика Павла цар посла другог војводу, Теодора, да веже и доведе папу под оптужбом, да он, папа, стоји у дослуху са Сараценима, и да не штује Пречисту Богоматер. Када војвода стиже у Рим и прочита оптужбу против папе, овај одговори, да је то клевета, да он нема никакве заједнице са Сараценима, противницима Хришћанства, „а пречисту Богоматер ако ко не штује и не исповеда и њој се не клања, да буде проклет и овога и онога века". Но то не измени одлуку војводину. Папа би везан и доведен у Цариград, где болан преболан лежаше дуго у тамници, мучен тескобом и глађу, док најзад не би осуђен на прогонство у Херсон, где поживе 2 године и сконча предав душу своју Господу, ради кога је много пострадао, 655 год. На две године пре њега умре окајани Павле. И кад га цар посети пред смрт, он окрете главу дувару и плакаше исповедајући да је много грешио против папе Мартина, и молећи цара да Мартина ослободи.

Тропар (глас 8):

Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Мартине премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.

Свети мученици Антоније, Јован и Евстатије

Сва тројица беху најпре незнабошци и поклоници огња. Беху слуге на двору кнеза Литовског Олгарда у Вилни. Раније се именоваху: Круглец, Кумец и Нежило. Сва тројица крштени од свештеника Нестора. Сва тројица обешени, један за другим, на једном истом дубу, 1347 год. Тај дуб хришћани посеку и саграде цркву у славу Свете Тројице, у коју положе чесне мошти мученика, а на пању од дуба направе часну трпезу. Мошти њихове су у Вилни.

Свети мученик Ардалион Глумац

Био најпре глумац комедијант. Ради увесељења народа он је најрадије играо улогу мученика за веру исмејавајући хришћане на све могуће начине. Но када наста гоњење хришћана у време Максимијана, његов дух се потпуно промени. Он пред народом викну велегласно, да је он хришћанин, и да се не шали. Због тога би Ардалион суђен, и пострада за Христа, и умре привезан на усијану гвоздену лесу, одигравши тако праву и чесну улогу мученика.

Свети Мартин папа пред Сенатом збори: 
— Нека ми се тело скрши и сагори, 
И најљуће муке радосно поднећу; 
Но праве се вере ја одрећи не ћу. 
Спаситељ је благи Бог и Човек био, 
Два јестества разна с две воље носио, 
Но оба јестества у једној личности, 
И обадве воље у једној светлости. 
Такву су нам веру сви Оци предали, 
За такву су веру многи пострадали. 
Нек пострадам и ја, од свих јевтинији, 
Слуга свог Господа, од свих најгрешнији! — 
Тако Мартин веру исповеди свима 
И истину рече пред јеретицима. 
О што човек вреди, кад се Бога боји: 
Над људима малим к'о планина стоји! 

РАСУЂИВАЊЕ

„Монаху приличи љубити Бога као син, и бојати Га се као роб", вели св. Евагрије. Наравно, то приличи и сваком хришћанину, ма он и не био монах. Велика је уметност сјединити љубав према Богу и страх од Бога. И многи други Свети Оци кад год говоре о љубави истовремено напомињу и страх, и обратно. Св. Златоуст у својој беседи „о савршеној љубави" говори у исто време о казни и пакленим мукама. Зашто? За то што и велика човечја љубав према Богу без страха неосетно прелази у гордост; а велики страх опет без љубави одводи очајању. 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то: 
1. како се јави ученицима на обали језера и ослови их: дјецо! 
2. како им опет напуни мреже рибом, и они Га познаше, но не смедоше питати: ко си ти? 

БЕСЕДА

о личном опиту свију апостола 
Што чусмо, што видјесмо очима 
својима, што расмотрисмо и руке 
наше опипаше... то јављамо вама (I Јов. 1). 


Ето каква је апостолска проповед! Апостоли не говоре као светски мудраци, нити као философи, а најмање као теоретичари, који стварају претпоставке о нечем, да би нешто пронашли. Они говоре о стварима, које они нису тражили, но које су њих неочекивано окружиле, о факту, кога нису они нашли него који је њих, тако рећи, изненадно нашао и спопао. Они се нису бавили духовним истраживањима, нити су изучавали психологију, нити су се још мање занимали спиритизмом. Њихово занимање био је риболов — једно скроз чувствено, телесно занимање. И кад су ловили рибу њима се јавио Богочовек и опрезно и лагано почео уводити их у једно ново занимање, у службу Себи. Они Му нису одмах поверовали, него су још опрезније и лаганије, са страхом и недоумицом и многим колебањем, прилазили к Њему и распознавали Њега. Док нису много пута видели очима својим, и док нису много пута расмотрили и рукама опипали. Њихов доживљени факт је надприродан, но њихов метод распознавања тога факта скроз је чувствен и позитивно-научан. Ниједан модеран научник не би се могао послужити позитивнијим методом у упознавању Христа. Апостоли су видели не једно чудо него многобројна чудеса; они су чули не једну поуку него толико поука, колико се не би могло написати у многе књиге; они су гледали васкрслог Господа пуних 40 дана, с Њим ходали, с Њим разговарали, с Њим јели, Њега додиривали. Речју: они су лично и из прве руке имали хиљаде чудесних факата, којима су сазнали и утврдили један крупан факт, на име: да је Христос Богочовек, Син Бога Живога, човекољубиви Спаситељ људи и свесилни Судија живих и мртвих. 
О Господе васкрсли, утврди нас у вери и ревности Твојих светих апостола. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Meceчни календар

Дан Нови Стари Празник
недеља 01. април 18. март +++ Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - ЦВЕТИ пост
понедељак 02. април 19. март Преподобни мученици Јован и други пост
уторак 03. април 20. март Свети Јаков, епископ и исповедник пост
среда 04. април 21. март Свештеномученик Василије, презвитер анкирски пост
четвртак 05. април 22. март Велики Четвртак (Велико бденије) пост
петак 06. април 23. март ВЕЛИКИ ПЕТАК - РАСПЕЋЕ ХРИСТОВО пост
субота 07. април 24. март ВЕЛИКА СУБОТА пост
недеља 08. април 25. март ВАСКРС
понедељак 09. април 26. март ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЉАК
уторак 10. април 27. март ВАСКРСНИ УТОРАК
среда 11. април 28. март Преподобни Марко Исповедник, епископ Аретусијски у Сирији
четвртак 12. април 29. март Преподобни Јован Лествичник
петак 13. април 30. март Свештеномученик Ипатије епископ гангрски
субота 14. април 31. март Света Марија Египћанка
недеља 15. април 01. април Преподобни Тит Чудотворац
понедељак 16. април 02. април Св. Никита Исповедник
уторак 17. април 03. април Преподобни Јосиф Песмописац
среда 18. април 04. април Свети мученици Агатопод и Теодул пост
четвртак 19. април 05. април Свети Евтихије Цариградски
петак 20. април 06. април Преподобни Георгије исповедник пост
субота 21. април 07. април Свети апостоли Иродион, Агав, Руф, Асинкрит, Флегонт и Ермије
недеља 22. април 08. април Свети мученик Евпсихије
понедељак 23. април 09. април Свети мученици Теренције, Африкан, Максим, Помпије и осталих 36 с њима
уторак 24. април 10. април Свештеномученик Антипа епископ Пергамски, у Азији
среда 25. април 11. април Преподобни Исаак Сирин II пост
четвртак 26. април 12. април Свети свештеномученик Артемон Лаодикијски
петак 27. април 13. април Свети Мартин исповедник, папа Римски пост
субота 28. април 14. април Свети апостоли Аристарх, Пуд и Трофим
недеља 29. април 15. април Свете мученице Агапија, Хионија и Ирина
понедељак 30. април 16. април Преподобни Симеон епископ Персијски